У јутро 31. децембра на једној београдској пијаци Шпиц и Ђоша продају прасиће и јелке. Европско лудило крава се на београдској пијаци рефлектује на следећи начин: појавом лудих прасића, о чему глас из чисте обести и нетрпељивости према Шпицу и Ђоши протура Листер, новокомпоновани богаташ. Уз звуке трубача, уз заједничку и дружељубиву песму –А сад адио– сви се опраштају са 20. веком. Филм обилује карактеристичним и сочним епизодама београдске уличне и кафанске празничне атмосфере и музиком евергрин мелодија које су обележиле 20. век.
