Ви слепи, ви глуви,
ви себични људи,
што правите буку без реда и смисла...
без зашто и зато
за кога и како.
Ви слепи, ви глуви,
ви себични људи,
без питања које би можда осушило...
поносни осмех на лицу без суза,
на лицу што никада образ окренуло није.
Ви слепи, ви глуви,
ви себични људи,
толике године ја вама дадох...
и сада ми осмех заменише сузе,
јел све сте дали онима што вам образ узе.
Ви слепи, ви глуви,
ви себични људи,
толике године ја вас посматрах...
и видим како лаж гради небо,
а порука гласи; не дај Боже ником да вас је требо.
|